Kakva je budućnost motora sa unutrašnjim sagorevanjem: između tradicije i tranzicije

Automobilska industrija nalazi se u jednoj od najvećih transformacija u svojoj istoriji. Motor sa unutrašnjim sagorevanjem (ICE – Internal Combustion Engine, ili kod nas poznatiji kao SUS) više nije jedini tehnološki standard, ali i dalje dominira globalnim voznim parkom. Istovremeno, elektrifikacija ubrzano raste, dok hibridni pogoni postaju svojevrsni kompromis između dva sveta.

Mazdin 2,5-litarski motor od 141 KS

Tehničke prednosti i mane motora SUS

Motor sa unutrašnjim sagorevanjem i dalje opstaje zahvaljujući nekoliko ključnih prednosti. Pre svega, reč je o tehnološki zrelom i globalno optimizovanom sistemu – infrastruktura za gorivo je razvijena, servisna mreža široka, a proizvodni troškovi relativno niski. Ovi pogoni omogućavaju veliku autonomiju i brzo „punjenje“ (točenje goriva), što ih čini praktičnim za duga putovanja.

Međutim, osnovni problem leži u samoj prirodi tehnologije. Termodinamička efikasnost klasičnih benzinskih i dizel motora retko prelazi 40 odsto, dok ostatak energije odlazi u toplotne gubitke. Emisije CO₂ i drugih štetnih gasova ostaju ključni regulatorni i ekološki izazov. Dodatno, mehanička kompleksnost (klipovi, ventili, turbopunjači, sistemi ubrizgavanja) povećava troškove održavanja i mogućnost kvarova.

Hibridni siistem se nameće kao kvalitetno rešenje

Prodajni trendovi: pad dominacije, ali ne i nestanak

Iako električna vozila beleže snažan rast, modeli sa motorima SUS i dalje čine većinu tržišta. Globalno tržište automobila dostiglo je oko 80 miliona vozila godišnje, pri čemu električna i hibridna vozila zajedno čine približno 30 odsto prodaje.

Električni automobili su 2024. godine premašili 20 odsto ukupne prodaje novih vozila, uz više od 17 miliona prodatih jedinica. U 2025. godini taj broj dodatno raste – procene govore o preko 20 miliona elektrifikovanih vozila (BEV + plug-in hibridi).

Ipak, ključni podatak za razumevanje tranzicije jeste da je prodaja vozila sa motorima SUS dostigla vrhunac još 2017. godine i od tada opala za oko 30 odsto. Pad je postepen, ali konstantan.

Zanimljivo je da u pojedinim regionima hibridi čak jačaju svoju poziciju. U SAD je oko 22 odsto prodatih vozila 2025. bilo elektrifikovano (uključujući hibride), pri čemu upravo hibridi beleže rast tržišnog udela. U Japanu, hibridi čine i više od trećine ukupne prodaje novih automobila.

Lotus je u modelu Eletre X predstavio revolucionarni hibridni sistem

Hibridi kao „most tehnologija“

Hibridni pogon – kombinacija benzinskog motora i elektromotora – često se posmatra kao prelazno rešenje. Njegova najveća prednost je fleksibilnost: smanjenje potrošnje i emisija u urbanim uslovima, uz zadržavanje autonomije i praktičnosti klasičnih vozila.

Tehnički gledano, hibridi koriste regenerativno kočenje, rade u optimalnim režimima (najčešće) benzinskog motora uz električnu asistenciju, čime se povećava ukupna efikasnost sistema. Upravo zato mnogi proizvođači, poput japanskih brendova, i dalje snažno ulažu u ovu tehnologiju kao „most“ ka potpunoj elektrifikaciji.

Međutim, hibridi nisu bez mana. Oni zadržavaju kompleksnost dva pogonska sistema, što povećava masu i potencijalne troškove održavanja. Takođe, realni rezultati u emisijama često zavise od načina vožnje i učestalosti punjenja baterije kod plug-in verzija. Studije pokazuju da stvarna potrošnja goriva kod PHEV modela može biti značajno veća od deklarisane.

Održivost: kratkoročno rešenje ili dugoročna strategija?

Ključno pitanje nije da li će motori SUS nestati – već kada i u kojoj meri. Regulative u Evropi i Kini jasno favorizuju nultu emisiju, ali tržišna realnost ukazuje na sporiju tranziciju.

Električna vozila su energetski efikasnija i dugoročno ključna za dekarbonizaciju, ali izazovi poput infrastrukture, cene i proizvodnje baterija i dalje ograničavaju njihov globalni prodor. Upravo zato hibridi imaju važnu ulogu u narednoj deceniji.

Industrija ih sve češće posmatra kao „sigurnu zonu“ – tehnologiju koja omogućava smanjenje emisija bez radikalnih promena u navikama korisnika. Neki proizvođači već planiraju značajno povećanje prodaje hibrida do 2030. godine, upravo kao prelaznu fazu ka potpunoj elektrifikaciji.

Tojotin RAV4 je među najprodavanijim hibridnim automobilima

Šta je trenutno pravi izbor?

Motor sa unutrašnjim sagorevanjem ulazi u svoju završnu fazu postojanja, ali ne i u nagli nestanak. Njegove tehničke prednosti i dalje imaju tržišnu vrednost, posebno van najrazvijenijih tržišta. Ipak, trendovi su jasni – elektrifikacija ubrzano preuzima primat.

U tom kontekstu, hibridni pogon predstavlja racionalan kompromis: tehnološki most koji spaja postojeću infrastrukturu i buduće zahteve održivosti. Pitanje više nije da li će električna vozila dominirati, već koliko dugo će hibridi i ICE/SUS motori zajedničkim snagama odlagati tu neizbežnu tranziciju.

Foto: AutoBaza, Mazda, Lotus, Toyota